Časopis za književnost,
umjetnost i kulturu
Poezija u Žiletu: pjesme, stihovi i različiti pjesnički glasovi. Čitajte objavljene radove i upoznajte njihove autore.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
mirišu dunje u košuljama djevojačkim jutrom se sanje igraju svjetlosti nevjesta sniže kosu i đerdan od maslačka izmisli brezu i bijeli hram od riječi uzaludnih kletvu u srce da zgužvam što dalje je bacim od rodne zemlje od zavičaja pa nikad više nikad više soko na pjesmu da mi sleti a usne se zemlji obećale mjesečina mjesečina bi noćas mogla da me rani
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Ima dana kad daleki vidici u nama rađaju zebnju: plaši nas slutnja da na korak od našeg skučenog kruga svagdašnjih bijeda i trica počiva prorijetko svemirsko sivilo - pustoš bez kraja i bez života. Rumen zore il sutona u sebi nosi bolnu pjegu smrti: ranjava nas žalbom konačnih rastanaka, tugom konačnih potonuća.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Noćas bih mogao da napišem najtužnije stihove. Napišem, na primer: „Noć je posuta zvezdama, Plave zvezde trepere u planini.“ Noćni vetar kruži nebom i peva. Noćas bih mogao da napišem najtužnije stihove. Voleo sam je, a ponekad je i ona volela mene. U noćima poput ove, bila je u mom naručju. Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom. Volela je mene, a ponekad sam i ja voleo nju.
Objavu pripremio/la: Zoran Đurović
Zar molitve moje nebesa ne čuju sve vapaje bolne ranjene mi duše pa mi Bože šalju premoćnu oluju da mi krhko stablo vetrovi poruše Da l' se srcem golim ja pogrešno molim il' mi oko gleda što mu razum ne da što mi dade ljubav kad ne smem da volim da mi srce bolno bude puno jeda
Objavu pripremio/la: Zoran Đurović
I noćas ću biti sam Gledam mjesec bez oslonca Talasima plovi po jezeru Vjetar k'o nemirni vrag Kroz sve u nepoznato jurne Sa kraja brda pravo u noć
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Policija traga za telima Rudara po crnim barama Predgrađa. Dole, nekoliko njih Puzi, tražeći Sve dok ne obujme Prste mora.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Dolazio bi ponekad i donosio poklone Umoran od teškog rada okrijepljivao se poezijom Za te poslove dobijao je novac od poezije samo istinsku radost
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
U korenima mojih vena gde se taloži siva so vremena pronađi ono zrno svetlosti što još uvek odbija da zgasne Voli me onako kako zemlja voli prvi teški dodir dažda pucajući od žeđi primajući u sebe svu gorčinu i blagoslov neba Ne tražim od tebe svilu dodira niti melem za stare rane tražim da tvoja ljubav bude dletom što dubi moju suštinu Da ogoliš u meni sve što je lažno sve što je od peska građeno i da ostane samo onaj goli kamen na kojem se lome vetrovi
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Broji ga kako god hoće - po satu u čekaonici, po izduženom zanožnom noktu, po dugmadima, cigarama koje pucketaju u celofanu - Nema eksplozije. Nijedna reza se ne zatvara Savršeni posmatrač, visoko i suvo sa vriskom zaglavljenim u grlu, gleda dole.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Naš sajt, je žilet koji reže površnost na suvu istinu, oštrica je na kojoj svaka pesma krvari svoju suštinu i sija čistim, nemilosrdnim sjajem. Zato ovaj sajt i postoji ~ da okupi najbolje. Svaka pesma, koju objavimo na našem sajtu, već je prošla kroz nemilosrdno sito naše redakcijske vatre i stroge selekcije, noseći sopstveni oganj i ne tražeći tuđi sud pred kapijama ovog prostora. Naravno, uvek se i o dobrom može kritikovati, ali reč kritike je ovde suvišna, jer samo njeno prisustvo u ovom krugu izabranih pesnika i vrhunskih autora znači da je već položila najteži ispit i dokazala svoju čistoću i vrednost. Ovde svaka strofa već stoji uspravno, ogoljena do srži i sazdana od čistog bola i neprolaznosti, ne ostavljajući prostor hladnoj analizi, već samo nemom poštovanju pred lepotom koja je izborila pravo da postoji.
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
Ja znam šta bi htela mi reći u ovaj tren - ne reci! Gle tamo gde tone u sen ribnjak, gle kako se u trku splela oblaka crnih sjajna stada - ne reci! Loša je noć ova sada. Znam, u duši ti huji i seva, žeže je pitanja onih plam na koja odgovor moram da dam. Ne pitaj! Na usni još ti okleva reč što može očaj da zada - ne reci je! Loša je noć ova sada.
