Ljubavna pesma 20
Noćas bih mogao da napišem najtužnije stihove.
Napišem, na primer: „Noć je posuta zvezdama,
Plave zvezde trepere u planini.“
Noćni vetar kruži nebom i peva.
Noćas bih mogao da napišem najtužnije stihove.
Voleo sam je, a ponekad je i ona volela mene.
U noćima poput ove, bila je u mom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela je mene, a ponekad sam i ja voleo nju.
Kako bih mogao da ne volim njene velike, nepomične oči.
Noćas bih mogao da napišem najtužnije stihove.
Da pomislim da je nemam, da osetim da sam je izgubio.
Da slušam ovu beskrajnu noć, mnogo duže bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.
Nije važno što je moja ljubav ne spasava.
Noć je posuta zvezdama, a ona nije sa mnom.
To je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja duša je nesrećna što ju je izgubila.
Kao da želi da je približi, moj pogled je traži.
Moje srce je traži, a ona nije sa mnom.
Ista noć oblači isto drveće u belo.
Ni mi više nismo isti kao pre.
Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam je voleo!
Moj glas je tražio vetar da dodirne njeno uho.
Drugom, ona će pripadati drugom. Kao pre mojih poljubaca.
Njen glas i čisto telo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, ali možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav je tako dug.
I zato što sam je u noćima poput ove držao u naručju,
moja duša je nesrećna što ju je izgubila.
Iako je to poslednji bol koji mi zadaje
I poslednji stihovi koje pišem za nju.
Pablo NerudaSvi radovi autora
Pablo Naruda /1904 - 1973/
čileanski pjesnik - Nobelovac
— Savka Gudović Parađina
Komentari 0
Još nema komentara.