Branku Miljkoviću
Objavu pripremio/la: Savka Gudović Parađina
I KORAK Leteću, iako kosti slova okov su poezije. Sumnja i pustinja je život - vetar saznajne erozije. Pepeo je svedok duha i krvi. Sve je naličje trača večnosti... Nebo izvan oka ne postoji. Ako preživiš kamenje reči, snovi su lagali. Spavaj, proleća su treptaji, umiranje kose javom. Snaga je hlorofil u zvižduk trave prkosom. Izlečićeš se smrću - pesma je preostala. Pijan je zaborav svesti klasike. U staklu slike suncem bridi autistična ptica podzemlja. Oduvaj simbol i skicu bola, istok ne plače. Šupljina kazne je ćutanje biljke i verovanja. To su pucnji, to što si pisao. Slogovni koncept oružja. Nemi eho izdaha mastila. Reč je prvo obavezala, a zatim izdala i ubila.
