Loš biznismen

Honorari su kroz istoriju često bili predmet spletki, a jedan od najdrastičnijih primjera književne prevare vezan je za Onorea de Balzaka i njegovu čuvenu ambiciju da zaradi bogatstvo.

Tokom tridesetih godina XIX veka, Balzak je bio ubeđen da je pronašao bezgrešan recept za finansijski spas. Kupio je staru štampariju, a potom i livnicu slova, verujući da će kroz vertikalnu integraciju – od sopstvenog papira do gotove knjige – drastično smanjiti troškove i zaraditi basnoslovne sume novca od prodaje svojih romana.

Međutim, pokazalo se da je bio katastrofalan biznismen. Poslovni partneri i saradnici su brzo prepoznali njegovu naivnost, potpuno odsustvo praktičnog osećaja za finansije i očajničku potrebu za novcem, pa su ga sistematski potkradali i uvlačili u loše ugovore.

Ubrzo se našao u mreži lažnih investicija i dugova koji su prerasli u astronomsku sumu. Umesto očekivane zarade, prevareni pisac je nasledio dugove koji su se merili stotinama hiljada franaka, što ga je primoralo da ostatak života piše besomučno, po šesnaest sati dnevno, isključivo kako bi otplaćivao obaveze nastale usled sopstvene lakovernosti i tuđih malverzacija.