Trubači
Gradili smo gradove
na pepelištu starih
Ne povređujući kamenje
i kedre livanske.
Boga smo se setili par puta godišnje
i kad je velika nevolja,
a On se smešio, ćutao i bio tu.
Pretke smo sadili u plodnu zemlju
da izrastu na Dan Slavlja.
Sinovi su nam najpre rođeni u srcu
sa mačem i blagim osmehom,
lepši i jači od nas.
Otimali smo Svet od otmičara
i stajali istovremeno
obučeni u svečana odela
uz muziku sedam trubača.
Noć je odsustvo dana,
naše noći su bele,
sanjamo budni život sa one strane
i preziremo vreme,
prelest za uspavane.
Nebojša D. StevićSvi radovi autora
Komentari 0
Još nema komentara.